Рат Руса против Турака

Рат Руса против Турака

за ослобођење Срба и Бугара 1877-8. г.

Срби браћо сиви соколови!

Ако ћете мене послушати -

Да вам причам песму од истине,

За господе и добре дружине,

За Србина и за Словенина,

Кој ће живјет у нова времена.

У хиљади и осмој стотини,

Седамдесет и седмој години,

Књигу пише царе Александре!

Од бијела стојна Петрограда,

А посла је стојну Цариграду,

А на руке султану Мурату;

У књизи му Александар пише:

"О Мурате турски господаре!

"Пази добро што ти књига каже -

"Јер ти књигу Александро пише -

"Да даш права мојим Словенима,

"И човечно да поступаш ш њими,

"Да Словенин Словенину суди,

"Нећу више да им Турчин суди -

"Словени су моја браћа мила,

"Бугарија и сва Србадија -

"Сви су они браћа са Русима,

"Тако треба и слобода свима,

"Они хоће заједно да живе -

"А сви Турке једногласно криве -

"Што Словенске земље притискосте

"И законе свете погазисте. -

"Знаш Мурате незнали вас људи,

"Ви какве сте неваљале ћуди -

"Већ имаде пет стотина љета -

"Ка сте дошли с другога свијета

"Азијатску кугу донијесте,

"Те Јевропу земљу отровасте,

"Три ми сродна царства освојисте,

"Грчко, Српско, и треће Бугарско -

"И свако им укратисте право -

"Богомоље свете обористе -

"И слободу свету забранисте. -

"Знади Туре незнали вас људи,

"Какове сте наопаке ћуди! -

"У Европу сад робова нема -

"Само онде ђе ваш коран влада -

"Виђи болан очи изгубио -

"Каква влада у свијет просвета -

"Сад каква је велика Русија,

"Па честита земља Британија,

"Па Франција, срећна Ђерманија,

"Аустрија и дивна Талија,

"Па слободна земља Америка!

"А каква је твоја царевина,

"Без просвете као прошевина -

"Виђи Туре очи изгубио,

"Као што си царство изгубио,

"Да већ није за вас царовање,

"Дође земан прође силовање. -

"Не слаже се коран с еванђељем,

"Ни просвета са вашим варварством,

"Са којим сте дошли у Јевропу,

"У проклетом паклену оклопу -

"Под којијем три краљевства пишту,

"А све правду од Европе ишту!

"И за то ти ову књигу пишем,

"И са правом царски заповедам:

"Да даш царе хришћанима права,

"Ка Европска правда зајискава! -

"Ако л' нећеш тако учинити -

"Сву ћу силу на вас подигнути,

"Из Европе тебе ишћерати,

"И са тобом све што ће клањати;

"Ка што бих вас давно изагнао

"Да вас није други заклањао -

"Ал се сада немој поуздати,

"Нити умље за безумље дати -

"Да ћеш игде имат пријатеља -

"Ка што мислиш да је Британија -

"Јер је против њојзи Ђерманија -

"Нит ти помоћ може Аустрија,

"Јер је против њојзи Италија -

"А неће ти помоћ ни Франција,

"Наполона сада у њој нема.

"А Словен се сав на Турке спрема,

"Да те ћера у Шам преко мора,

"Да не трпим већ братског прекора.

"Немој рећи Османов унуче,

"Да је шала што цар руски рече -

"Оно мора да се брзо стече,

"Тако господ са небеса рече."

Цар Мурате бјелу књигу учи,

Браду глади, а од ње се мучи -

Страх га вата срце му раздира,

Па дозива вељега везира -

Кад је везир књигу проучио,

Велики је диван сакупио,

И цар Мурат у дивану дође,

И Шејика-ул-ислама нађе,

Па пред свима књигу научио,

Те васколик' диван разумио -

Диван рече да не даду права,

То је говор Шејик-ул-ислама,

"Коран неда невјернику права,

"Каква боља права од корана!?

"Јер је коран послан са небеса!

"Који чини на земљи чудеса!

"Цар и Турци мора га слушати,

"А невјерне у џенем гонити."

И вас диван послуша шејика,

Но ево ти муке од Мурата,

Мурат виче да се даду права,

Рат ће срушит царство Отомана.

Ема диван цара не слушао,

А Мурат је од зла излудио,

Излудио памет изгубио,

И четири паше погубио,

Док Мурату руке савезаше,

И у луду кућу затворише,

Па његова брата зацарише,

И царском га сабљом опасаше.

Како Хамид на престолу сједе,

Одма књигу направити даде,

Александру цару у Русију,

Овако му пише бурунтију:

"Мој кардашу од Москова краљу!

"Турска права вјера не допушта,

"Невјернику боља дати права,

"Каква боља права од корана!

"А чекат' те могу на мегдана,"

Александер књигу проучио,

Па се на њу теке насмијао.

Па са тога друге књиге пише.

И Европу целу поздрављаше -

Да се с' Турском није погодио,

Него рата да јој објавио.

Једну књигу посла у Берлину,

Пријатељу староме Виљему,

Честитоме цару Ђерманије,

Побједитељ од земље Франције!

Александер њега поздрављаше,

И овако царе говораше:

"Цар Виљеме, драги пријатељу!

"Ја полазим на земљу Турчију,

"А у тебе имам узданицу,

"И у твоју славну Ђерманију,

"Да ми нећеш на путу стајати,

"Но да ћеш ми пријатељем бити,

"Пријатељ сам и ја теби био,

"Кад си боја са Францијом био,

"А док ми је твоја Ђерманија,

"Нека ради шта ће Британија,

"А што ће ми шкодити Аустрија,

"Док за правдом тежи Италија,

"А боји се и од Ђерманије,

"Нит' се штогод бојим од Франције;

"А ако је неком нешто криво,

"Што сам Турској рата објавио,

"Сва Европа нека иде на ме,

"Као пређе у рату Кримскоме,

"Са мојима осам милиона,

"Не бојим се осам краљевина.

"Ко се мисли с Мухамедом дружит'

"Под жигом ће европскијем тужит' -

"Судиће му правда бајонета, -

"Сад ко може нек ми срећи смета."

Пошто тамо књиге оправио,

По Русији друге растурио,

На шесдесет и седам кнезова,

Све по гласу руски витезова,

Од Леденог до Црнога Мора,

Од Карпата до пустог Сибира,

Сви да крећу руске милионе,

На жељезне да лете вагоне,

Сва да иде сила Цариграду,

Отоманску да обори владу.

Још оправи књигу на западу,

И поздрави црногорску владу,

Другу књигу посла Биограду,

И ту српску поздравио владу,

Трећу књигу посла Букурешту,

Књазу Карлу романском владару,

Да подиже Влашку на оружје,

Па и Грчку поздравио владу.

Александер са престола пише,

И Словене браћу дозиваше:

"Ко је Словен и Славског имена!

"Православне вјере и племена -

"Који трпе зулум Отомана -

"Нек устаје сада на душмана.

"Сложно браћо сви сад устаните,

"И на Турке свуда ударајте,

"Ево сада згоде и времена,

"Сва се споје Словенска племена,

"Наша мисо одавна жељена,

"Ако Бог да бит' ће испуњена.

"Христијани моја браћо драга,

"Сви туците наше вјере врага!

"Кој' Словенски народ разтројише,

"Наша света мјеста потурчише. -

"Ком робује Јерусалим Божи!

"Ко л' у светој Јасовији служи?!

"Ђе су свете цркве Неманића!

"И гробови браће Југовића!

"Ђе је Призрен и стара Трнова!

"И градови Словенски краљева?!

"Српска слава сад ће бити нова,

"Ускрснуће круна Душанова!

"Да ликује Призрен и Трнова!

"И Бугарска да сја круна нова!"

Боже мио чуда великога,

Кад се крену царе Александре,

Од бијела стојна Петрограда,

С њим господа сва од царског рода,

Око њега сва руска армада,

Силна војска од два милиона!

Заставам' се бојним окитила,

А витешким пјесмам' заорила:

"Ој Славјани, велики Славјани!

"Радујте се Срби и Бугари!

"Примиче се свето ускрсење!

"И Словена братско сјединење!"

Сва армада од два милиона,

На жељезна полеће вагона -

Многобројни кара и топова,

Од силе је земља задрхтала!

Сила руска на три стране пође -

Најглавнија на Дунаво дође.

Ту је силни царе Александре,

И насљедник царев Александре,

И Никола Николајевићу,

Над свом војском витез царевићу.

Друга војска Црним морем шеће,

А трећа се на Азију креће.

Пред војском су славни витезови,

Од царскога рода Романови!

Четир брата Николајевића,

И четири Александровића.

Све делије славенског племена,

А највише овога времена:

Александер Александровићу,

Књаз Никола Николајевићу,

И Костантин велик књаз поморски,

И Михајил вељи књаз Московски,

Па Владимир и ш њим Алексије,

Царског дома још многе делије, -

И сви орли од земље Русије,

Под барјаке да се крвца лије! -

Ђе хероји себе ките вјенце,

На Марсовом пољу за Словјанце!

Сила руска на Дунаво дође,

Књаза влашког под оружјем нађе,

Руског цара братски дочекали,

И заједно на Турке удрили.

А четврта војска од запада

Црна Гора и Херцеговина,

А пред њоме књаже Николаја.

Па књаз Милан од Србије глава,

Два витеза с царства Душанова,

Што их слави историја нова.

Све устаде за ослобођење,

Мачем решит' источно питање -

Од кога се сва Јевропа мути -

И често јој на зло њено слути. -

Срби браћо и господо славна,

Таквог чуда не бјеше одавна, -

Бојна поља војске претискоше,

Од оружја планине посташе,

Јевропске се виле задивише,

Кад оружје смртно угледаше -

Па се виле на збор сакупише -

Ту су виле од сваке старине:

Старо-Славска Сибиркиња вила,

Па Британска Албионка вила.

И лијепа вила Ђерманика,

Па дволична Аустријска вила,

И гласита од Франција вила,

Па лијепа млада Талијанка:

И све њине ћери и сестрице,

Па природне књиге доватише,

Те сравнише време и природу -

Човечанску направише згоду,

Начинише мјеру од природе -

Ал је више правде ал неправде -?

И нађоше повише неправде -

Па дадоше записе од владе -

Виле опет књиге затворише -

У безкрајан свијет утекоше -

И оружју закон оставише. - -

Силан облак од сјевера пође,

Страшан вјетар од Леденог Мора,

Што стријеле носи од громова -

Вјетар носи тучу на Босфору -

Облак паде на Црноме Мору,

Захватио Балкан до Адрије -

И западни дио од Азије -

Захујаше страшни вихорови,

Запуцаше земаљски громови -

Задрхташе европски дворови -

Препаше се земаљски. богови.

Змај полеће од северни гора,

Као вјетар на лагана крила,

Паде змаје на тихо Дунаво -

На Трнову прса наслонио -

Бугарску је у њедра ставио -

А крилима далек' уватио -

Десно крило тиче до Адрије, -

А лијево до средње Азије.

Како змају паде на Дунаво,

Крилима је јако замахнуо,

Страшне пушта муње огњевите

Од њега се сав свијет потресе -!

Све кавкаске горе зајиграше,

А Црно се Море таласаше -

Затрепташе горе на Балкану,

Силна туча паде на Дунаву,

Захујаше муње и громови,

Да су чули сви земски острови

Силна јека гуди с Дурмитора,

Ко да господ овај свијет кара!

Дунаво се у крв претворило -

И с Црним се Морем збратимило

Бугарску је тама притиснула,

А Азију тмина уватила. -

Све прилике од страшнога суда -

Природа је извршила туда.

Кад престаше муње и громови -

Заблисташе горе и холмови -

Облак прође а таме нестаде, -

Васељена опет у ред стаде. -

Неправду је правда надвладала -

Праве душе у рај поставила, -

И претрже ланце Романије,

И осуши Анадолско трње -

И сажеже коров на Балкану -

Сунце правде огрија свијету, -

А на мјесто трња и корова -

Дивни цвијет ружа изникнула!

А сад браћо цвијеће дружино!

Суд је правде тада изменио:

Бугарску је из гроба дигао -

Симеуна цара пробудио. -

Заблисто се Призрен Паћаршија,

Засјала се круна Душанова!

И ускрсла српска слава нова!

Све у славу два србаљска књаза!

И великог цара Александра!