Бој на Боботовом гробљу

Бој на Боботовом гробљу

28. Августа 1875.

Пређе зоре и бијела дана,

Турска се је војска подигнула,

Са широка поља Гатачкога,

Од Липника и од Метохије,

Има војске двадесет табора,

Све низама и башибозука,

А пред војском три паше цареве,

Ченгић паша од Ерцеговине,

Али-паша с града Метохије,

Селим-паша над свијема глава,

Силне паше, а силна им војска,

А велики тајин и комора.

Мисле паше граду Никшићкоме

Да пронесу тајин у Никшиће,

Па кренуше војску ка Крстацу,''

Да путују низ Дугу крваву,

Виде Турке српске војсковође,

Са Крстаца крваве паланке,

Војсковођа Пивљанин Лазаре,

И војвода Зимоњић Богдане,

И Хаџићу Вуле капетане;

Све ускоци из Ерцеговине,

А око њих војске неколико,

Све од Гацка и Пиве крваве.

Срби су се дигли на оружје,

За слободу да Турцим' не служе.

А кад Срби Турке угледали,

За дочека шанцо поправили,

На крваво Боботово гробље,

Око пута с обадвије стране

Тек планине сунце огријало,

На гробље се крвав бој задио,

Срби дивно Турке напуштили,

Док пред свима богаз напунише;

Тада Срби огањ оборили,

Млоги Турци мртви попадаше,

И од огња натраг узмакоше,

Па са бојем боја дочекали,

Све се бију, а шанчеве граде,

А топови ка громови грме,

Потресе се Крстац и Голија,

Један другом мегдан не уступа,

Непрестано Турци јуришају,

Да пробију уз Крстац планину,

Ал недаду брате Ерцеговци,

Но се кољу као горски вуци.

Бој се бије нигда непрестаје,

Све од јутро те од ићиндије,

А кад брате Турци видијеше,

Да не даду Срби у Никшиће,

Већ почеше шанце остављати,

Па се Гацку натраг повртати;

А Срби их са бојем пратише,

Турке бише и главе грабише.

Ма шта ради Кнежевић Милане,

Све сијече из пријека главе.

До Липника Турке испратише,

И двјеста им глава посјекоше.

А нашије мртви и рањени,

Соколова, двадес' и четири.

Свијета'о им образ на мегдану,

На поштење Лазар и Богдану.

Нек се таки рађају јунаци.

А сад здраво часни слушаоци!