Удар Срба на Дрину

Удар Срба на Дрину

22. Септембра 1875.

Пили вино три српске војводе,

Три витеза од Ерцеговине,

На Равноме код Пиве крваве,

Једно витез Зимоњић Богдане,

Друго соко Пивјанин Лазаре,

Треће орле Вуле капетане,

Ш њима Срба петнајес' стотина,

Све од Пиве и Гацка широка,

Вино пију разговарају се,

За устанак од Ерцеговине,

Каква иде срећа на мегдану,

Шта л' се ради на свакоју страну.

Шта је било и шта може бити,

Како л' ће их срећа послужити,

За устанак будуће слободе!

Хоће л' правде бит' у које владе -

Да пожали, ја ли да поможе,

Да избави јадне мученике!

Рече Богдан с Гацка војевода:

"Срби браћо и дружино драга!

"Турци су ми доста јада дали -

"Тукли су ме, вукли и везали,

"Као Павла што су злостављали

"Кад крстише народ апостоли,

"Доста сам им био у тамницу,

"Мучише ме као издајицу,

"И хтеше ме на колац метнути,

"Но сам срећан био измакнути,

"Па сам ускок био на Цетиње,

"Сједио сам код књаза Николе,

"Књаз ме прими и држа лијепо,

"Вазда ми је за то говорио.

"За устанак и нашу слободу -

"Да ће радит за Ерцеговину,

"Да се с Црном Гором сјединимо,

"И с вама је за то говорио -

"Све европске да ће знати владе -

"И чинише да нас спасу бједе.

"Но све стоји до нашег устанка,

"Нека наша мишца буде јака,

"Ствар је наша зрела и праведна,

"И Русијом бит' ће заштићена;

"Јер нам ово нијесу првине, -

"Но су нате досадиле буне,

"Дижући се већ толико пута;

"Држава је турска ослабила, -

"Па се за то боји и Аустрија, -

"Да сву Турску не узме Русија -

"Па б' и она хћела што узети,

"Те се буде Турска дијелити,

"Наша борба и крв проливена,

"Може цио свијет замутити -

"Ми морамо остат' у слободи;

"То Европа већ не смије проћи -

"Е ће неком на зло Божић доћи -!"

Тада вели Пивјанин Лазаре:

"Дивно збориш војвода Богдане,

"То ј' и моја нада превелика,

"А имамо добрије јунака,

"Витезовах као Обилића!

"Те толико до сад учинисмо -

"И градове царске оборисмо,

"Без топова и других оправа.

"Нека ради шта ће Аустрија!

"Нека мисли шта ће Британија!

"Док је Црна Гора и Србија,

"И на сјевер велика Русија,

"Док је наше четири хиљаде,

"Витезова од Ерцеговине,

"Скупићемо још велике војске,

"Што се диже и спрема данаске;

"Крв ће тећи на Марсовом пољу,

"До год Србин добије слободу,

"Већ нам Турчин неће турковати;

"Но дружино моја браћо драга,

"Сада нама нема почивања,

"Но ђе би сте рекли да идемо,

"Да ћерамо и Турке бијемо,

"Ја бих реко' ако кабулите,

"Да водимо војску на Загорје,

"Да узмемо Борач и Загорје,

"Но је и то мало за дружину,

"Па још волим ударит на Дрину,"

Сва дружина на то пристанула,

Да ударе на фочанску Дрину.

А сутрашњег дана бијелога,

Двадест другог септембра мјесеца

- Седамдесет и петога года,

Српска војска пође са Равнога;

У широку Дрину загазили,

Па на троје војску растројише,

Једну Вуле, а другу Лазаре,

Трећу војску војвода Богдане,

Па их ето у ширину Дрине,

Има Срба двадесет стотина,

Све јунака добро оружана.

На три стране Срби полећели,

На станове турске ударили,

Пале, робе и сијеку главе,

И пљачкају плијен и шићаре,

Све до Фоче царевога града,

Не остаде куће ни чардака;

А у Фочу Турци утекоше,

Срби шићар добар задобише:

Две иљаде кућа запалише,

Турског робља доста заробише

Пак се здраво натраг поврнули,

Нит се когод рани ни погибе,

А кад Срби у Пиву дођоше.

Неколико дана починули,

На широку пољану Хаџића,

Ту велики плијен дијелише,

Две иљаде бијели оваца,

Пет стотина коња и говеда,

А остале робе изобила,

Сваком Србу дио учинише,

Најмањему као највишему.

Па по томе шенлук учинише

Од побједе то обичај бјеше.

А сад здраво браћо и дружино!