Бој на Тријебач
25. Августа 1876.
Срби браћо соколови сиви,
Ако ћете мене послушати,
Да вам причам пјесму од истине,
За господе и добре дружине.
Ферман пође од Стамбола града,
Од султана од цара Мурата,
Оде ферман Дервишу муширу,
Преко равне земље Румелије,
Докле дође на Сјеницу равну,
Близу Рашке и близу јавора,
Ту Дервиша ферман налазио,
Ђе бијаше боја са Србима;
У ферман га царе поздрављаше:
"О Дервише, моја вјерна слуго!
"Послао сам неколико војске,
"И мојега Абдул Керим-пашу,
"Алексинцу преко Косовога,
"Да допуни до Србије војску.
"А ти узми војске неколико,
"Па је води Скадру бијеломе,
"И поћерај љуту Арбанију;
"Купи војске што више можете,
"Па је води варош Подгорици,
"Те дочекуј тамо Црногорце,
"Док ми дође преко мора војска,
"Из Африке и Анадолије,
"Чак из Шама и Арабистана,
"Из Мисира и плодне Индије,
"Све ћу слати равној Шумадији,
"Црној Гори и Ерцеговини.
"Но кад дођеш варош Подгорици,
"Послаћеш ми Махмуд пашу мога,
"Да га питам шта је урадио
"Како ми је војску изгубио,
"У два пута у Куче камене,
"У Шаму су каде заплакале!
"И сва наша земља коротује!
"Па јеси ли чуо мој дервишу
"Шта је било у Ерцеговину?!
"Како страда сва наша армада,
"На Вучијем долу широкоме,
"Ђе погибе храбри Селим паша.
"Посјекоше њега Црногорци,
"Осман-пашу жива заробили,
"Муктар-паши рану ударили,
"Многе Турке живе поробили,
"И топове наше заробише,
"Све барјаке и друго што бјеше!
"Књаз притиште сву Ерцеговину,
"Па још тражи земљу Душанову!
"А за то му Европа помаже,
"Јер јој тако Русија налаже -
"Да све дамо што је Српско било!
"Још пријете Руси заратити -
"Из Европе Турке ишћерати;
"Но се држи до суђена дана -
"Не пушт' Куче, чувај Арбанију,
"Док ми војска из Дубине дође."
Кад дервишу бјела књига дође,
На лагане ноге устануо,
Узе собом војске неколико,
Па га ето Скадру на Бојану,
Ту почину неколико дана,
Па у војску зове арнауте,
Али они не хтедоше поћи.
А Дервиш им ништа не могаше.
Љутит дервиш Подгорици пође
И ту сједе те је починуо,
Махмуд-пашу у Стамбол послао,
Дервиш сједе на мјесто његово,
Па је својски војску уредио,
Мишљаше је у Куче водити,
Да избави Медун од Србаља,
Но му вели паша Бибезићу:
"О Дервишу честити муширу!
"Послушај ме што ћу говорити,
"Подгорица ј' моја домовина,
"Од како сам пашом постануо,
"Доста сам ти јада претрпио,
"Све од Куча и Црногораца,
"Сад нам ето и Куче отеше,
"Тамо стоји црногорска војска,
"Од Мораче право до Цијевне,
"Тамо ти је пламенац Војвода,
"И наш крвник Дрекаловић Марко,
"Што је Куче цару одметнуо,
"Такве змије у свој земљи нема!
"Он затвори нашу Подгорицу,
"Многе Турке посла у џенету!
"Осташе им буле удовице,
"На њега се турске мајке туже!
"Вазда буни пусту Арбанију -
"А Куче је књазу окренуо,
"Црногорци стоје на Медуну -
"А војвода Петровићу Божо,
"Ето њега с војском на Морачу,
"А војска им сва лијепо спремна,
"Добили су сваки острагуше,
"А имају сада и топова,
"Куче држе и пустити неће.
"Но не води у Кучима војску,
"Кучке су се горе усмрђеле,
"Од жалосних наших османлија!
"Ни у џенет горе бити неће!
"А Кучи су грдна положаја,
"Ако тамо војску поведете,
"Заплакаће Мека и Медина.
"Но Дервишу, твојега ти дина,
"Крени војску к Бјелопавлићима,
"А Куче смо вала изгубили,
"И Медуна града у Кучима,
"Нек се ш њиме ђавури поносе."
То Дервишу мило не бијаше,
Али стаде мислит' свакојако,
Куд би прије војску окренуо,
Па он поче маневроват' војску
Од Мораче до воде Цијевне,
Маршираше три бијела дана,
Дервиш мотри брда и планине.
Куда стоји црногорска војска,
Ђе би лакше мого продријети,
Па на двоје војску раздвојио,
Неби л' како Србе преварио,
Једну војску посла испод Куча,
С другом пође мосту везирову,
И пријеђе Зету и Морачу,
На Мало се Брдо настанио,
На Пипере удрит' наумио;
А гледа га Петровићу Божо,
Са Рогама села пиперскога,
Па бијелу књигу накитио
А посла је у Куче камене,
Војеводи Пламенац Илији,
Овако га Божо поздрављаше:
"Чујеш попе, моја десна руко,
"Нешто се је Дервиш узмучио,
"Као да се болан помамио,
"Мучи војску тамо и овамо,
"Он ће брзо негде ударити,
"И ја мислим да ће на Пппере,
"Но ми пошљи још два батаљона,
"Храбре војске Бјелопавловића,
"Да ми сутра пређе подне дођу,
"Турска војска прелази Морачу,
"Могли би ми сутра ударити."
У вече је књигу оправио,
А у јутро Турци ударише,
На двадесет петога августа, -
- Седамдесет и шесте године.
Осамнајест табора Турака,
Пребродише Зету и Морачу,
Ето Турци у Пипере тврде,
Уз Тријебач високу главицу,
Ђе их срете црногорска стража,
И с Турцима боја учинила.
Ал је сила турска кидисала,
Са Тријебча стражу оћерала,
И Тријебач Турци ухватише,
На њем тврде шанце поправише;
А кад виђе надвојвода Божо,
Ђе Тријебач Турци заузеше,
Бога ми му мило не бијаше.
Ема друго ништа не мишљаше,
Него у бој пушти Црногорце,
Нема пуно петнаест стотина,
Војска мала али поуздана,
Његушани ш њима Цетињани,
С командиром Митром Петровићем,
И командир Ђоко Пејовићу,
А са њиме храбри Цеклињани,
А пред њима Петровићу Божо.
Турску војску с бојем дочекаше,
И мало је натраг повратише,
И отеше дољанску главицу,
Коју беху Турци заузели.
Јуришају храбри Црногорци
Као мрки од планине вуци,
Уз Тријебач високу главицу,
Али су се Турци ушанчили,
Из шанаца огњем дочекују,
Бију Србе са свакоје стране
Са Тријебча, па и са Горице,
Са Малога и Вељега брда,
Освуда их топовима гађу,
Те заклона не могу да нађу,
Пуца турски двадесет топова,
Страшна рика као од громова.
Али Срби малаксати ћаху,
Но им добра помоћ долазила,
У највишу јуначку невољу,
Ето лете Бјелопавловићи,
Има војске дванајест стотина
А пред њоме Бошковић војвода,
И са њиме до два командира.
Како војска на Морачу сиђе
Надвојводу Петровића нађе,
Брзо Божо војску разредио;
Командира Радовић Јовицу,
И његове храбре соколове.
И стотина ш њиме Рогамјана,
На лијево крило низ Морачу;
Командира Пајовић Радоја,
И његове храбре соколове,
Десним крилом крајем Зете ладне.
Полећеше брдски соколови
А удрише ко љути лавови,
Уз Тријебач са свакоје стране,
Без узмака на турске шанчеве.
Како страшно Срби ударили,
Бојна крила турска саломили,
Па у Турке јуриш учинили,
А Турци их огњем дочекали,
Сви топови турски загрмјеше,
И плотуни густи зајечаше;
Боже мио страшне грмљавине,
Сва се тресу брда и планине,
Паде тама од брзога праха,
Све бојиште тама притиснула,
Ал Тријебач стоји више таме,
Вјетар таму ш њега размахује,
А бој страшни никад не престаје.
Боже мио страшна позоришта,
Да ни чуо нијеси жешћега!
Што год јечи виша грмљавина,
Јуришају Срби без узмака!
Сутјечу се српски витезови
Барјактари ш њима официри
Ко ће први изић' на Тријебач,
И у турски шанац ускочити.
На Тријебач на турске шанчеве:
Први ти је јунак излетио
Јес' барјактар Перовић Перута,
Из Глизице из Бјелопавлића,
Он ускочи у шанац у Турке,
О витешке окрвави руке!
Поред њега Ико Стојовићу,
И барјактар Јаков Савељићу,
И командир Радовић Јовица,
И делија Бајо Радевићу,
И барјактар Лудо Брајовићу,
Све лавови из Бјелопавлића;
А поред њих у првом јуришу:
Мартиновић Бошко капетане,
И делија Ђурашковић Нико,
И барјактар Кустудић Илија,
Та најпрви српски О б и л и ћ и!
Улећеше у шанце у Турке!
И витешке крвавише руке!
А за њима сваколика војска,
Сви у шанце турске улећели,
За грла се с Турцим' поваташе!
И обје се војске смијешаше,
Док топови пуцат' престадоше,
Срби оштро гвожђе потегоше
И у шанце Турке касапили,
Докле шанце меса напунише!
И већ Турци бјежати почеше
Низ Тријебач Зети на обалу,
А за њима лете Црногорци,
Преко равна поља Дукљанскога,
Разгоне и сијеку Турке,
Док витешке уморише руке,
Турску силу на Зету нагнаше,
И у воду многе утопише!
Преко моста мртвије Турака,
Подгорици живи утекоше!
На томе их и ноћ застанула,
И крвава боја предвојила,
Па се Срби натраг повратили,
На Рогаме конак учинише,
Надвојводи славу честиташе!
А у јутро рано поранили,
Погинувшу браћу саранили,
Седамдесет храбри витезова,
Међу њима знатни витезови,
Соко сиви Бајо Радовићу!
И барјактар Лудо Брајовићу!
И делија Ђурашковић Нико!
И перјаник Мартиновић Перо!
И перјаник Ћетко Шутовићу!
Свијетло им име на мегдану,
За побједу и такову славу!
А шесдесет има рањеника,
Ал је рана Црногорцу дика!
Теке Срби мало починуше.
Књига дође надвојводи Божу,
Из лијепе варош Подгорице,
Од Србина добра пријатеља,
У књизи га Србин поздрављаше!
"Да си здраво српски командата!
"И срећна ти над Турке побједа!
"И вјечна ти слава надвојвода!
"Кад онако Турке дочекасте,
"И дервишу рогове сломисте!
"Дознали смо за његове јаде,
"Шта мртвије на бојишту паде,
"Две иљаде и двије стотине!
"Слава књазу и Црногорцима!"
Кад је Божо књигу проучио,
По три реда шемлук учинио!
Па је књазу књигу оправио,
И весело побједу јавио:
"Да си здраво мили господаре!
"Ми смо јуче побједили турке,
"Срби су се глава накидали!
"Доста турски барјака узели,
"И оружја свакојаке врсте,
"Никад тако мили господаре!
"Нијесу се Срби показали -
"Од Косова до данашњег дана!!
"То је књаже, ријетко витештво!
"Много славно за Српство цијело!
"Да се дичи Србин у вјекове!*)
*) Примедба: Дервиш-пашин план био је врло скројен да заузме Тријебач који је на таквом положају одакле би најбољу снагу развијао и против непријатељу - напредовао. Да се Дервиш на Тријебач утврдити мого, он би сигурно заузео положај око реке Мораче и с тим би прекинуо Кучима свезу са главнокомандујућим.
Зато се ова битка међу најславније уважава! Овде је и јуриш
Црногораца особит био!! Бајо Радовић официр, посекао је у два боја у Куче и овај 3 ћи 15 глава! По заповједи књажевој, тијело су му из Мартиновића ископали и пред ман. св. Аранђела укопали ђе је књаз реко да ће му спомен надгробни учинити! Учињен је!
Нема коментара:
Постави коментар