среда, 15. фебруар 2012.

Удар Турака на Пиву

Удар Турака на Пиву

8. Септембра 1875.

Протужјели у Горанско Турци,
И жалосну тужбу направили.
На телеграм жалбу оправили,
У лијепом граду Сарајеву,
Сервер-паши Босанском муширу:
"Хај помагај честити мушире!
"Већ овако живјет не можемо,
"Но од глади у град помријесмо,
"Устала је раја на оружје,
"Да се отме од цара својега,
"Ставила се војска на друмове,
"У опсади све држи градове,
"На путове Турке дочекују.
"Турке бију тајин отимају.
"Ево има два мјесеца дана,
"Што трпимо муке без тајина;
"Па и више од Срба трпимо,
"Што из града изић' не смијемо,
"Срби су нам града опколили,
"И велике муке ударили;
"Селим-паша жалосна му мајка,
"Носаше нам тајин од Липника,
"Па га јуче Срби дочекаше
"И с Равнога града поврнуше,
"Ми остасмо грдни у затвору,
"А Срби нас море за предају,
"Али Срби немају топова,
"Да имамо у граду тајина.
"Могли би се њима одржати,
"Ал с од глади морамо предати,
"Јал' предати, ја ли бијежати,
"Ако нама не буде тајина,
"Још највише за неђељу дана."
Кад муширу таква књига дође,
С мјеста скочи и са војском пође,
Паша иде и дању и ноћу,
И ето га у Ерцеговину,
А кад паша Гацку долазио,
На Ченгића дворе починуо,
И ту нађе Деда и Селима,
Ема оба сјетна невесела.
А пита их мушир Сервер-паша:
"Како стоји сад Ерцеговина,
"Како раја, а како градови?"
Рече тако Ченгић Дервиш-паша:
"Сервер пашо, честити мушире'.
"Зло од раје мука од градова,
"Горанску је мука одољела,
"Ево пашо данас шес' су дана,
"Од како смо тамо погинули.
"А на Крстац прије погинули.
"Сва је пуста раја устанула,
"А још има од свакуд ускока,
"Кад се бисмо ш њима на Равноме,
"С топовима једва утекосмо;
"Ђе се годе ш њима побијемо
"Ћерају нас таман до Липника
"То је чудо од тије јунака."
Тада рече мушир Сервер-паша:
"Шта ће сада та сиротна раја,
"Код оваке наше силне војске,
"Све низама тридесет табора,
"Када Срби сад нам виде војску,
"Неће у њу од стра ни гледати,
"А камо ли са нама се бити,
"Него сутра од зоре бијеле
"Да крећемо војску на Горанско."
Браћо моја и дружино драга,
Пређе зоре и бијела дана,
Осмог дана септембра мјесеца,
Турска сила с Гацка окренула;
Од силе је земља уздрхтала,
Војска пође право Горанскоме,
А пред њоме две паше цареве,
Војска јака, и силна комора,
Паше напред, а за њима банда,
Банда свира, а добоши туку,
А топове у средину вуку.
Све команде зорне и веселе,
Ка све да је пошло у сватове,
Ето брате мука од Србаља,
Што се турска војска увећала,
А српска се војска растурила,
Са Равнога и са Гласовите,
Отишо је Пивјанин Лазаре,
По планина да војску сакупља,
И да тајин даје и оружје.
Како Турци с Гацка уранише
Пређе сунца на Равно дођоше:
Ђе их мало Срба дочекало,
Нема пуно ни двије хиљаде,
Пред Србима Зимоњић Богдане,
И Хаџићу Вуле капетане.
Срби храбри Турке дочекали,
И с бојем их мало уставили.
Сервер паша једно посла крило,
Десно крило за српско лијево,
Те зађоше Србу иза леђа,
И дигоше војводу Богдана,
Па до њега Вула капетана,
Из шанаца Србе ишћерали,
У Горанско тајин пронијели,
У Горанско па и у Безује.
Па се Турци натраг поврнули,
И на Равно конак учинили,
Па сутра-дан у Гацко одоше.
А Пивјанин Сочица Лазаре,
Сакупио неколико војске,
Па хиташе да застане Турке,
Па му жао што их не застаде.
Мисли Лазар у својему јаду,
Да на брзо учини освету;
Па на племе Бодежишта пође.
Са Лазаром Вуле капетане,
И командир Гргуров Никола,
И капетан Вукомановићу,
И са њима хиљада Пивјана;
На станове турске ударише,
И све живом огњу предадоше,
И велики плијен задобише,
Силног мала свој војски шићара,
Још неколко посјекоше глава,
То ј' освета Сочице Лазара,
Без рањена и без мртва друга,
Тако Лазар с Пивјанима ради;
Ђе се бије неће да се стиди,
Лазар свуда мора побједити,
Јал се брзо Турцим осветити.
А сад здраво браћо и дружино!




Нема коментара:

Постави коментар