среда, 15. фебруар 2012.

Бој у Дугу

Бој у Дугу

1.     - 3. - 4. Априла 1876.

Полећело јато гавранова,
Од Нишића града бијелога,
И по ноћи Дугу прелећело,
У широко Гацко починуло,
Па одатле ноћом полећеше,
Лете земљом од Ерцеговине,
У Мостару граду улећеше,
И уморна крила одморише,
На дворове царева мушира.
Ал то нису тице гавранови,
Но соколи од Нишића Турци.
Турци вељу жалбу направише,
Зацвиљеше како умједоше
Код Муктара царева мушира,
Који тада бјеше у Мостару:
"Хај помагај честити муширу!
"На војводе од Ерцеговине!
"Које ћемо казат' по имену;
"С Гацка равна Зимоњић Богдана,
"С Невесиња Петар Радовићу,
"А од Пиве Сочица Лазаре,
"Са Бањана Баћевић војвода,
"И наш крвник Пеко Павловићу,
"Сву дигоше на оружје рају,
"И градове наше затворише,
"У гомилу многе оборише.
"Стари ајдук Пеко Павловићу,
"Из Црне је Горе ускочио,
"И ускока доста сакупио.
"Он говори да се одметнуо,
"И од књаза тајно ускочио; -
"Није пашо живота нам твога,
"Живота нам твога и царева!
"Но је њега исти књаз послао,
"Те војводе све књаз поставио,
"Те цареву рају побунише,
"Ерцегову земљу замутише,
"Књаз оружје даје и џебану,
"Па још тајно шиље им и војску, -
"Ево има већ година дана
"Богме пашо како добра нема,
"Ми из града изић не смијемо,
"Него нашој раји робујемо,
"Без тајина и добра царева,
"Бит ће пашо од глади мртвије,
"Ми се више држат не можемо,
"Јер у затвор гладни умиремо,
"Ако нама тајин не додате,
"Две неђеље ако не стасасте,
"Морамо се сви предати књазу,
"Ако ли се Нишићи предаду
"Ти ћеш цару одговора дават."
Ка је мушир жалбу разумио,
Богами се зато побринуо,
Па велику војску сакупио,
Док. иљада двадес' напунио,
И двадесет крупови топова,
Све челични калибера нова,
Силан крену тајин и комору,
Па га ето уз Ерцеговину,
Докле дође Гацку Широкоме.
У Липнику граду бијеломе,
На Ченгића дворе починуо,
Док је бојну силу прикупио;
Пита мушир Ченгић Осман бега:
"Слуго моја Осман бег Ченгићу,
"Знаш ли ђе је Ерцеговска војска,
"Ђе је Пеко и његова војска,
"Ђе л' војводе од Ерцеговине?
"И њихове војске свеколике?
А вели му Осман-бег Ченгићу:
"Ето богме честити муширу,
"Сваколика војска и војводе
"У крваву Дугу до Нишића.
"Има Срба до седам хиљада,
"Ми смо скоро ш њима боја били
"И мог баба у Крстац убише,
"Други пута на Равно се бисмо
"И ту пашо грдно погибосмо.
"У Нишиће нећеш моћи проћи,
"Ни тајина понијети граду,
"Само можеш војску изгубити,
"И грдан се натраг поврнути."
А мушир му Муктар паша каже:
"Ја се надам да ћу продријети,
"Србима је сада ускрсење!
"Зато ће се бити растурили,
"Бит ће пошли својим домовима, -
"То ћу мислим у Нишиће проћи,
"Тајин предат' па се поврнути."
Паша збори ма се Србах боји,
Па накити ситну бурунтију
На војводе од Ерцеговине.
Овако их мушир поздрављаше:
"Од Муктара царева мушира,
"Поздравље вам српске војеводе!
"Град ми Никшић у невољи цвили!
"Јер од глади хоће помријети;
"Па ме посла цар над царевима
"Наш честити султан од Стамбола,
"Да пронесем тајин Никшићима;
"Немојте ми затварати пута,
"Бит' ће боље да се не свађамо,
"И да људску крвцу не лијемо,
"Пустите ме да низ Дугу прођем,
"И докле се из Никшића врнем,
"Морам проћи да ћу погинути,
"А ни вама добро бити неће."
Војводама када књига дође
На књигу се паши насмијаше,
Па на књигу одговор послаше
Све војводе како наредише,
Пеко први за се говораше,
"О мушире царев серашћере,
"Ти си слуга цара честитога,
"Доста имаш војске и топова,
"Хата јашиш, златну сабљу пашеш,
"А све благом сиротиње раје!
"Ви сте рају ликом опасали
"И њихова добра сва отели,
"Српска раја моја браћа мила,
"Те војујем за њу од вијека,
"Ево има већ двадес' година!
"Кућа ми је зелена планина!
"Ради браће у Ерцеговину,
"Највише сам у Дугу крваву,
"Овде чекам зулумћаре Турке,
"Те светимо браћо Ерцеговце.
"Поздравље ти пашо од војвода,
"Од устанка из Ерцеговине:
"Што нас плашиш да ћеш силом проћи
"Нећемо се за то препанути,
"И ако ћеш у Никшиће проћи -
"Ал ћемо те дивно испратити,
"Што могнемо и узумједнемо,
"Теке Дугу оставит' нећемо,
"Док је нама на рамена глава,
"Јали буде сва слободна раја."
Кад муширу књига долазила
Ни мало му није мила била;
Ал се њему ино не могаше,
Но низ Дугу путоват' мораше.
Па скочио од земље на ноге,
Силан крену тајин за Никшиће,
Силну војску, а силне топове,
Па ето га Крсцу крвавоме;
А када се Крсцу примакнуо
За удар је војску разредио,
Е мишљаше ту Срби чекају
Али Срби туде не бијаху;
Паша пође и проведе војску
Па га ето низ Дугу крваву,
А кад близу дође до Ноздара
И ту мисли е ће бити кавга,
Али Срба ни ту не бијаше,
Већ мирније муктар путовао.
Да су Срби утекли мишљаше,
А кад паша на Пресјеку дође
Ту се мало још Срба бојао,
Ђе га српска војска и чекаше.
Докле паша у Пресјеку сиђе,
Војводама већ страже јавише,
Сила турска долази нам ближе;
Тад војводе војску уредили,
Око пута с обадвије стране,
У готове шанце западоше,
Мало стаде ето ти Турака.
Браћо моја и дружино драга,
Таман на дан другога априла,
Седамдесет и года шестога:
На Пресјеку затури се кавга,
Срби дивно Турке напуштише,
Па од свакуд огањ оборише,
На гомиле Турци попадаше;
И тијесни кланац затрпаше;
Ал су Турци од свагда јунаци,
Тргоше се као горски вуци,
У дуге се врсте поставише,
Страшан огањ на Србе просуше;
На све стране плотуни се пале,
Турци праве велике параде,
Бију Турци, бију Ерцеговци,
Сва се сила у бој поставила,
Докле рикну двадесет топова,
Страшна јека као од громова,
Сва се тресе Дуга до Нишића,
Одјекује Крстац и Голија,
Непрестана рика од топова,
Све гранате гору обарају,
Просипа се зрно из пушака
Ко пролећна киша од облака!
Сву је Дугу тама уватила.
Не предваја брате грмљавина,
За два дана и две ноћи тамне
Ни сједоше ни хљеба једоше
Ни стадоше нити починуше!
Непрестано Турци јуришају.
Ал се Срби с места не макоше,
Но све виши огањ придаваше.
Сав су богаз мртви притиснули,
И Турци су узмакнули јако.
Трећег дана на васкрсеније,
Од по дана Турци узмакоше
Ама натраг уз Дугу крваву,
Ма их прате побро Ерцеговци,
И касапе као горски вуци,
Докле вече ево мене рече.
Преко Крсца прећераше Турке,
И у Гацко Турци утекоше;
А Срби се натраг поврнуше.
У крваву Дугу починули,
Па ујутру мртве саранили
На шесдесет мртви и рањени,
Међу њима један витез храбри
Трипко Буха с поља Невесиња,
Командијер од Невесињана.
Свијетло им име у свијету,
Кад су такву добили побједу!
Па војводе ситну књигу пишу
На Цетиње књазу Николају:
"Да си здраво мили господаре!
"Да је здраво насљедник Данило!
"Три се дана са Турцима бисмо,
"Силу турску натраг поврнусмо,
"Доста смо и глава накидали,
"Иљаду смо и триста посјекли!
"Задобили коња и оружја,
"И за војске подоста тајина,
"Мора ти се Никшић предат брзо.'
Пошто Срби књигу оправише,
За побједу шенлук учинише.
А сад здраво часни слушаоци!




Нема коментара:

Постави коментар