Освојење Лесендре и Врањине

Освојење Лесендре и Врањине

17. Јануара 1878.

Боже мили чуда великога,

Што ли јечи земља Арбанија!

Јал је море, јали су громови,

Ја ли грме на Скадар топови,

Каквом новом цару у Стамболу!

Ма од тога није ни једнога -

Но топови Петровића књаза!

Јануара једног бјелог дана,

Књаз Никола дође с Антивара,

На пазару Виру Црничкоме,

Према бјелу граду Жабљачкоме;

Са њиме су славни Црногорци,

Отоманах горди побједници!

Ту је кнеже за дан починуо,

Док намјести војску и топове,

Око Блата да бије градове.

Навеза се на Блато Скадарско,

На Лесендру града ударио,

Примаче му од свакуђ бродове,

И припали велике топове.

Бије града три бијела дана,

Страшна гуди јека од топова,

Сва се тресе земља Арбанија -

Одлијеже Суторман планина,

Ал се Турци из затвора бране,

И топове Скендерове пале -

Кад четврто јутро освануло,

И то прије но сунце грануло,

Црногорске шајке освануше,

До бедема од града Лесендре,

За бедем се Срби приватише,

И Турцима добро јутро зваше- -

А кад Турци Србе угледали,

Без шале се јако препадоше,

Па барјаке бјеле поперили,

Знак предаје књазу изјавише.

У Лесендру Срби улећеше,

И цареву војску заробише.

И житеље што у град нађоше,

Што војника, жене и ђетета,

Кажу било две иљаде душа.

Свима књаже живот поклонио,

И Скадру их граду оправио.

Књаз Никола освоји Лесендру.

И у њојзи до десет топова,

И сво царско оружје од боја.

Лесендра је знаменита била -

То кључ бјеше љуте Арбаније,

До Црнице према Горе Црне,

Како кнеже освоји Лесендру,

Опколио и знатну Врањину,

И на тврду кулу Грможура,

И то прими са мало отпора,

Сво оружје и десет топова,

Све зароби што у граду нађе -

Па одатле на Жабљаку пође;

Док му стиже абер од Русије,

Да је Москов у Стамбол ушао,

И са свијем Турску покорио,

И султан се преда Александру!

Па на томе закључили мира:

Да слободна буде Бугарија,

Босна равна и Ерцеговина,

Земља Влашка и земља Србија,

И да виша Црна Гора буде -

Црна Гора и дивна Србија -

И Јевропска да имају права.