среда, 15. фебруар 2012.

Бој на Фармаке

Бој на Фармаке

17. Јула 1877.

Када беше црногорска војска
Опколила града Никшићкога,
Турске војске беш' у Подгорицу,
До дванајес' хиљада Турака,
Што низама, а што Арнаута,
Међу њима три паше цареве.
Од Стамбола Али Сајиб паша,
И бригадир ш њиме Ферик паша,
Треће Салик паша Бибезићу;
Паше говор о боју водише,
Рече тако Али Сајиб паша:
"Већ одавно траје срећа наша,
"У Европи ка господујемо,
"Ма одавна и назад идемо -
"Догна Марко цара до дувара -,
"Ево Москов стоји до Стамбола,
"Књаз Никола осваја Никшиће,
"А сва наша убојита снага
"Прикупља се око Цариграда.
"Јадна ли је Хамидова мајка!
"Што не даде што Срби искаше,
"Кад му зато краљеви рекоше
"Да је право нешто Србу дати.
"Али Султан не хте ништа дати,
"Докле падну на хиљаде мртви,
"Јер смо вели на сабљу добили,
"Па на сабљу макар изгубили.
"Ма је боље било попустити,
"Па у миру и земљу дјелити -."
А вели му паша Бибезићу:
"Ман' се пашо тога нагађања,
"Московима то није првина,
"Ми смо доста ш њима боја били -
"Па нијесу ништа задобили,
"И пређе су Једрен узимали,
"Па га опет цару поврнули,
"Па и сада тако може бити,
"Други неда царство укунути. -
"Но Алија ћабе ти и дина,
"Што сједимо те се не бијемо?
"Него џаба царев леб једемо,
"Да те нема ја бих ударио,
"Нег' де би се с Карадагом клао.
"Ето сада на Никшиће књаза,
"И са ниме сваколика војска,
"Само мало што стоји у Куче,
"И до Спужа у Бјелопавлиће!
"Сад је лако удрит' на Љешњане,
"И опалит' све до куће крајне,
"Ту су болан Крусе гласовите,
"И у њима мрамор Бушатлије!
"Кад би село Крусе опалили,
"Дарове би од цара добили,
"То можемо сада учинити,
"Е нас нема нико дочекати,
"Само пе-шес' барјака Љешњана,
"Што границу држе од Зећана,
"Чак од Штеке, па до Зеленике,
"Но устајмо сада ал никада."
Како рече мудри Салик паша,
Послуша га Али Сајиб паша,
Па за боја војску опремају,
Да у зору сутра ударају.
А то виђе неко од Србаља,
Један ускок од Дрекаловића,
Па је ноћно књигу оправио
Командиру Радуловић Саву,
И командир Вукчевић Радоју;
Овако их Србин поздравио:
"Здраво били моја браћо мила,
"Ето на вас силовите војске,
"Три су паше са девет хиљада,
"Ема војска љута и опака,
"Јер имаде пола Арнаута,
"Прије ће вам зоре ударити,
"Но будите спремни дочекати."
Браћо моја и дружино драга,
Од Јулија седамнајстог дана,
Седамдесет и года седмога,
Пређе зоре и бијела дана,
На Фармаке Турци ударише,
И у село куће задимише.
Ту их стража српска дочекала,
И с Турцима кавгу затурила.
Турска војска чело уватила
Од Ботуна, па до Зеленике,
У разсвитак бијелога дана
Започе се ватра од Србаља,
Са шанаца изнад Љешкопоља.
Кад загрмје плотун од Србаља
Тада јекну плотун од Турака,
Загустише боја крвавога,
И топови турски загмјеше,
По дванајес' у једном пуцаше,
Српску стражу к' брду оћерали,
Па шанцима српским полећеше,
Ма се Срби из шанаца бране,
Док резерва српска прискочила
А пред њоме Вукчевић Симоне.
Жестоко се на шанце побише,
Плотун јечи а топови ричу
Арнаути ка' дивљаци вичу,
На шанчеве кидисали Турци
Ал' не даду лако Црногорци.
Докле дође Вукчевић Радоје
Са Кокота с' три барјака војске,
Како дође удари на Турке
И велику ватру учинише,
Док с' и Турска крила прикупише,
На Фармаке крвав бој бијаше,
Од сванућа те до пола дана.
Ма шта ради једна потурица
Из Тетова Пашић Осман беже,
С два табора љути Арнаута,
Све јуриша да село опали,
И да Србе сломи и забуни,
Ал се Срби помакнут' не дају,
Но све више огањ просипају,
Док Турцима огањ одолио
Па почеше натраг уступати;
А то Срби брзо опазише,
Из шанаца искакат' почеше,
И грабити главе од Турака.
У једанпут Срби јуришаше,
А Турци им плећа окренули,
Побјегоше што боље могоше,
Преко равна поља Љешкопоља,
Од Ситнице до воде Мораче,
Ту су војске боја раздвојили,
Па се Срби натраг поврнули,
На Фармаке селу маленоме.
Погинувшу браћу саранише,
Четрнајес' на мртво јунака,
Међу њима Пера Драговића.
Ема су се добро осветили,
Три стотине Турака убили,
И с' Турака руха и оружја,
Свијета им образ на мегдану,
А сад здраво браћо и дружино.



Нема коментара:

Постави коментар